Историја

Први Обавештајни задатак је записан још у Библији.

“И Господ обраћајући се Мојсију рече: пошаљи људе да уходе земљу Ханаску, коју ћу дати синовима Израиљевим, по једног човека од сваког племена отаца њихових пошаљите, а сваки међу њима треба да буде главар (принц)… и шаљући их да уходе земљу Ханаску Мојсије им рече: Идите на југ, а потом на гору и видите земљу каква је, какав је народ који живи у њој, да ли је јак или слаб, је ли мали или је велики, каква је земља у којоj живи, је ли добра или рђава, каква су места у којима живе, је ли народ у шаторима или у тврдим градовима, каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвећа и шума или нема. Будите храбри и слободни и узмите плодове са те земље. И отишавши, уходише земљу, од пустиње Синајске до Рова, како се иде у Емат”.

 

ОБАВЕШТАЈЦИ – НАРОДНИ ХЕРОЈИ У НОР-у

Велики број народних хероја у Другом светском рату био је из редова Обавештајних официра. Наредних 21 народних хероја су сво време обављали Обавештајне послове.

  1. БАРНИЋ НЕДЕЉКО „ЖАРКО“,  родом је из Меленаца код Зрењанина. Био је официр Севернобанатског одреда. Рањеног и живог немци су га закопали у врео песак.
  2. БИРТА МОЈИЦА „ЗЕЦ“,  из Грубишиног поља, код Дарувара у Славонији. Био је обавештајни официр 17.Славонске бригаде. Погинуо је 6.7.1944. у Лудбрегу.
  3. ГРУБОР ПЕТАР „БУЗДОВАН“, Из Оточца, обавештајни официр групе одреда у Лици.
  4. ЈАНИЋИЈЕВИЋ РАДИСЛАВ, Из Милановца код Бијелог Поља. Био је обавештајни официр 2.Пролетерске дивизије. Погинуо септембра 1943. у Фочи.
  5. КОВАЧЕВИЋ МИТАР „МУЈО“, обавештајни официр 5. Крајишке дивизије.
  6. КРУШКА ГОЈКО, Са Цетиња био обавештајац од 1941 до 1944. године када су га ухватили немци и стрељали.
  7. МАРИНКОВИЋ ЈОВАН „ИВО“, Из Славоније. Био обавештајни официр 6.Славонског корпуса. Погинуо 27.10.1944. године.
  8. МАЏАР ДРАГО, Из Босанског Петровца. Био Обавештајни официр оперативног штаба за Босанску крајину.
  9. МИТРОВИЋ ДАРКО,  Из Ђурђевца у Славонији. Био обавештајни официр у 17.Славонској бригади. Погинуо 1942. године.
  10. НЕШИЋ ЂОРЂЕ, Из Београда. Био Обавештајни официр 1. Шумадијске бригаде.
  11. ПЕЈОВИЋ АНДРИЈА, Био начелник Обавештајног органа 2. Ударног корпуса – генерал – пуковник
  12. ПЕРИЋ ВЛАДИМИР“ВАЛТЕР“, Из Сарајева, Организатор широке мреже обавештајне службе. По њему сњимљен филм „Валтер брани Сарајево“. Погинуо 6.априла 1945. године на дан ослобођења Сарајева.
  13. САВАТИЋ ЛАЗАР „МЕТАЛАЦ“, Из Срема, Био Обавештајни официр 2. Сремског одреда и 6.Војвођанске бригаде.
  14. СОФРАНИЋ РАТКО, Из Ивањице. Био обвештајни официр 2. Пролетерске дивизије.
  15. СТАНИШИЋ МАРКО, Из Будве. Био обавештајни официр 1.Пролетерске дивизије.
  16. ШУРЛАН ГОЈКО, Из Босанског Новог. Био обавештајни официр бригаде из Босанског Новог.
  17. ВУЧКОВИЋ МИЛОШ, Из Улциња. Био обавештајни официр 1.Пролетерске дивизије. Извео подвиг током ослобађања Београда када је у Београд ушао са лимузином квислиншког министра, са радио станицом (епизода из Повратка Отписаних).
  18. ВУЈОШЕВИЋ СЛОБОДАН, Из Берана. Био обавештајни официр 1.Пролетерске бригаде. Обављао специјалне задатке у рејону Калиновика. Убије у лето 1943. године.
  19. ВУЈОВИЋ РАТКО“ЧОЧЕ“, Из Никшића. Био начелник обавештајног центра, оперативног штаба за Босанску Крајину. Генарал пуковник.
  20. ВУКОВИЋ ЖАРКО „ПУЦАР“, Из Топлице. Био обавештајни официр у Топличком одреду. Погинуо децембра 1943. године.
  21. ВУКСАНОВИЋ СЛАВОЉУБ „ЈАЈКО“, Из Блаца. Био обавештајни официр у јединицама у рејону Блаца.

 

НАЧЕЛНИЦИ II УПРАВЕ ГЕНЕРАЛШТАБА ЈА – ЈНА

Од формирања до данас било је више назива за обавештајну јединицу у ЈА, ЈНА, ВЈ, ВСЦГ, ВС. Најдуже је коришћен назив II Управа Генералштаба. Начелници Управе од рата до данас су били:

до 1945.   Клишанић Вјекослав,

1945. – 1947.   Рукавина Ива,

1947. – 1948.   Јанковић Блажо,

1948. – 1948.   Јованић Ђоко,

1948. – 1953.   Манола Срећко,

1953. – 1959.   Рукавина Ива,

1959. – 1960.   Пехачек Рудолф,

1960. – 1963.   Манола Срећко,

1963. – 1970.   Буловић Мирко,

1970. – 1974.   Војводић Радован,

1974. – 1980.   Хоџић Асим,

1980. – 1984.   Јовичић Георгије,

1984. – 1990.   Бровет Стане,

1990. – 1991. Миражић Ђорђе,

1991. – 1