ВЕЛИКАНИ ЗАСЛУЖНИ ЗА ОПСТАНАК И ЧАСТ НАШЕГ НАРОДА
О обавештајној делатности, у широким масама популације, најчешће се сазнаје из шпијунских романа и шпијунских филмова. Таква презентација је пренатрпана акцијама које, да се заиста примењују у овим активностима, како каже Душко Попов, не би више од 48 часова преживео ни један тајни агент. Расправе о обавештајно-безбедносној проблематици воде се како у званичним државним круговима (влада, владини ресори и агенције) тако и међу обичним људима, који су углавном неупућени у специфичности и потребе ове делатности. Овоме свесно, из оправданих разлога, доприносе и они који се овим послом баве или они који их штите. Због тога се у народу најчешће ствара негативно мишљење о онима за које сазнају да обављају послове из обавештајно-безбедносног домена. При томе се губи из вида чињеница да обавештајна делатност представља један од два најстарија заната, који, хтели то или не да признамо, представљају фундаменталне предуслове за опстанак људске врсте. Људски ум је растумачио да се и друге бројне животињске врсте баве овим занатима. Тако поред „вођења љубави” сваки мравињак, рој пчела, стадо јелена и др. имају своје обавештајце-извиђаче који их упозоравају на опасности.
Државе као организационо уређене људске заједнице имају смисла само ако народима који чине те заједнице обезбеђују опстанак, привредни напредак и непобедивост. Oво, без сумње, намеће закључак који указује да би се те три фундаменталне, непроменљиве функције реализовале потребно је располагати валидним информацијама које су неопходне за доношење правилних, правовремених и праведних одлука за заштиту националног бића, територијалног интегритета, технолошког просперитета, избегавања потпуне зависности од других и отклањања свих врста опасности по безбедност, ослонцем, превасходно, на сопствене снаге, али и стварањем истински пријатељских и трајних веза са респективним али компатибилним ентитетима међународне заједнице или обезбеђивање, у критичној ситуацији ослонца на проверене пријатеље.
Све самосвесне и добро организоване нације правилно су схватиле значај правовремених и тачних информација из свих области делатности страног фактора и томе су прилагодиле своје обавештајне структуре, које су, сада, од обавештајних служби прерасле у обавеш-тајне системе у правом смислу речи.
Краљевина Србија, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевина Југославија, Федеративна Народна Република Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија, Савезна Репиблика Југославија, Република Србија и Црна Гора и, најзад, Република Србија могу и морају бити поносне јер су имале генијалне обавештајце, који су долазили до врло тајних информацја које су правовремено указивале на предстојеће опасности како по нашу тако и по савезничке државе. То што оне нису увек правилно искоришћене грех је искључиво политичког фактора и, пре свега, страног фактора који је имао, има и имаће увек неке интересе на нашем подручју. С тога је неопходно да поред добро обучених обавештајаца наша држава има и добро обучене политичке делатнике.