Ко су великани заслужни за опстанак и част нашег народа и чиме су то заслужили?
О обавештајној делатности, у широким масама популације, најчешће се сазнаје из шпијунских романа и шпијунских филмова. Таква презентација је пренатрпана акцијама које, да се заиста примењују у овим активностима, како каже Душко Попов, не би више од 48 часова преживео ни један тајни агент. Расправе о обавештајно-безбедносној проблематици воде се како у званичним државним круговима (влада, владини ресори и агенције) тако и међу обичним људима, који су углавном неупућени у специфичности и потребе ове делатности. Овоме свесно, из оправданих разлога, доприносе и они који се овим послом баве или они који их штите. Због тога се у народу најчешће ствара негативно мишљење о онима за које сазнају да обављају послове из обавештајно-безбедносног домена. При томе се губи из вида чињеница да обавештајна делатност представља један од два најстарија заната, који, хтели то или не да признамо, представљају фундаменталне предуслове за опстанак људске врсте. Људски ум је растумачио да се и друге бројне животињске врсте баве овим занатима. Тако поред „вођења љубави” сваки мравињак, рој пчела, стадо јелена и др. имају своје обавештајце-извиђаче који их упозоравају на опасности.
Државе као организационо уређене људске заједнице имају смисла само ако народима који чине те заједнице обезбеђују опстанак, привредни напредак и непобедивост. Oво, без сумње, намеће закључак који указује да би се те три фундаменталне, непроменљиве функције реализовале потребно је располагати валидним информацијама које су неопходне за доношење правилних, правовремених и праведних одлука за заштиту националног бића, територијалног интегритета, технолошког просперитета, избегавања потпуне зависности од других и отклањања свих врста опасности по безбедност, ослонцем, превасходно, на сопствене снаге, али и стварањем истински пријатељских и трајних веза са респективним али компатибилним ентитетима међународне заједнице или обезбеђивање, у критичној ситуацији ослонца на проверене пријатеље.
Све самосвесне и добро организоване нације правилно су схватиле значај правовремених и тачних информација из свих области делатности страног фактора и томе су прилагодиле своје обавештајне структуре, које су, сада, од обавештајних служби прерасле у обавеш-тајне системе у правом смислу речи.
Краљевина Србија, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевина Југославија, Федеративна Народна Република Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија, Савезна Репиблика Југославија, Република Србија и Црна Гора и, најзад, Република Србија могу и морају бити поносне јер су имале генијалне обавештајце, који су долазили до врло тајних информацја које су правовремено указивале на предстојеће опасности како по нашу тако и по савезничке државе. То што оне нису увек правилно искоришћене грех је искључиво политичког фактора и, пре свега, страног фактора који је имао, има и имаће увек неке интересе на нашем подручју. С тога је неопходно да поред добро обучених обавештајаца наша држава има и добро обучене политичке делатнике.
САВА ВЛАДИСЛАВИЋ ИЛИ ГРОФ РАГУЗИНСКИ ИЛИ ГРОФ ИЛИРСКИ
Рођен је 1664. или 1668. године, у селу Јасеник код Гацког, Херцеговина, а умро је 17. 06. 1738. године у Санкт Петербургу, Русија.
Као саветник руских царева био је укључен у многе важне догађаје руског царства као што је закључивање: војног савеза с владајућим кнезом Молдавије у Јашу, мира са султаном на Пруту, конкордата с папом у Риму, пакта о пријатељству и првом и коначном разграничењу Русије и Кине с кинеским царем у Пекингу. Поред тога, ударио је темеље обавештајне службе руске империје.
Последњих година живота гроф је добио право да у Сибиру оснује град Троицосавск (данас Киахита). Ту је подигао и храм назвавши га црква Светог Саве српског Немањића. Његовим посредством подигнута је прва православна црква у Пекингу.
ДРАГУТИН МАТИЋ
”ОКО СОКОЛОВО”
Рођен је 10.01.1888. године у Калетинцу на обронцима Суве Планине (Краљевина Србија), а умро је 01.01. 1970. године у родном селу (СФРЈ). Он је најпознатији српски војни извиђач, по чему је и добио надимак Око Соколово. Његова слика обишла је цео свет.
Учествовао је у свим борбама српске војске од 1910. године до краја I светског рата. За заслуге одликован је са два Ордена Карађорђеве Звезде и три Ордена Белог Орла.
ВЛАДИМИР ВАУХНИК
Рођен је 24.06.1896. у године у Словенским Горицама, Словенија, а умро је 31.03.1955. у Буенос Аиресу, Аргентина. Био је пуковник Војске Краљевине Југославије. При том је био војни аташе у Берлину, а потом командант четничких снага у Словенији. За време службовања у Берлину прибавио је и доставио тачне податке о немачком нападу на Совјетски Савез и на Југославију, које је правовремено доставио надлежним органима у земљи, при чему му је помогао наш тадашњи амбасадор Иво Андрић. Совјетима је податке доставио преко британских оперативаца.
БРАНКО ВУКЕЛИЋ
јап.ブランコ・ブーケリッチ
Рођен је 1904. у Осијеку, а умро је 1945. године у Хокаиду, Јапан. Син је српског официра који је служио и Лици као припадник тадашње аустроугарске војске. Средњу школу је завршио у Загребу, а због симпатија према комунистичкој партији био је приниђен да се пресели у Париз где је на Сорбони завршио студије. Ступа у контакт са руским обавештајцима и због “потребе службе” одлази у Јапан као дописник београдске “Политике” и француског илустрованог часописа “Ви”. У том периоду, до хапшења, ради у обавештајном кругу чувеног обавештајца Рихарда Зоргеа. Тежиште ангажовања им је било на достављању података о припремама сила осовине за Други светски рат и почетку напада на тадашњи СССР.
ДУШАН ПОПОВ – ДУШКО
Рођен је 10.07.1912. године у Тителу. Умро је 10.08.1981. године у месту Опио, у југоисточној Француској.
Један је од најбољих обавештајаца из времена Другог светског рата. На самом почетку рата заврбовала га је немачка обавештајна служба да ради за њих. о томе је обавестио британску службу и тако постао двојник, али са изразитом антифашистичком орјентацијом. Немци су му дали шифровани надимак „Иван“, а Британци најпре псеудоним „Скоот“ и касније „Трицикл“. Особа која је са британске стране била задужена за рад са њим био је чувени Јан Флеминг који на основу Душкових особина и особина других британских агената створио лик Џејмса Бонда, агента 007. За британску службу радио је и његов брат Иван.