У Дому Војске Србије, 27. јануара 2017., промовисана je књига члана Удружења ВВОСС мр Владимира Шепеца, пуковника у пензији: „Метода ефикасније процене борбене ситуације“.
На промоцији књиге мр Владимира Шепеца „Метода ефикасније процене борбене ситуације“ су говорили: проф. др Бранко Крга, генерал-пуковник у пензији и проф. др Зоран Крсмановић, пуковник у пензији.
Владимир Шепец, рођен 19.новембра 1939. године, пуковник ЕИ и ПЕД, цео свој радни век провео је у јединицама везе и јединицама за ЕИ и ПЕД. Пензионисан је са дужности Начелника Упараве за ЕИ и ПЕД 1993. године.
Завршио је Војну академију 1962. године, Командно-штабну академију 1974. године, Ратну школу 1983. и Последипломске студије оператике 1983. године. Завршио је полугодишњи курс криптологије и три године је радио као декриптер. Одбранио је магистарску тезу „Чиниоци који условљавају правовременост преноса информација као критеријума ефикасности система веза стратегијско-оперативне команде“.
Бавећи се научним радом објавио је преко 20 чланака у војним и стручним часописима, и учествовао на више научних скупова. 2004. године објавио је књигу „Процена ефикасности система веза у борби“.
О КЊИЗИ: Аутор Мр Владимир В. Шепец
Наслов: МЕТОДА ЕФИКАСНИЈЕ ПРОЦЕНЕ БОРБЕНЕ СИТУАЦИЈЕ
Издавач: Ветерани војно-обавештајне службе Србије
За издавача: генерал-мајор у пензији Радослав Шкорић
Рецензенти: генерал-пуковник у пензији др Златко Рендулић, дипл. инж.
генерал-мајор у пензији др Миодраг Гордић Пуковник, ванредни професор у пензији
др Зоран М. Крсмановић
Ако познајеш непријатеља, а познајеш и себе, не мораш се бојати ни за исход стотину битака. Ако познајеш себе, а непријатеља не, на сваку победу доживећеш и пораз. Ако не познајеш ни непријатеља ни себе, подлећи ћеш у свакој бици. (Сун Цу)
Кратак садржај књиге:
ПРЕДГОВОР
I ДЕО ПРОЦЕНА ЕФИКАСНОСТИ СИСТЕМА ВЕЗА У БОРБИ
II ДЕО ПРОЦЕНА ЕФИКАСНОСТИ СИСТЕМА ПВО У УСЛОВИМА ПРОТИВЕЛЕКТРОНСКЕ БОРБЕ (ЕЛЕКТРОНСКИХ ДЕЈСТАВА)
III ДЕО ПРОЦЕНА ЕФИКАСНОСТИ ОКЛОПНИХ ЈЕДИНИЦА У НАПАДУ
IV ДЕО ПРОЦЕНА ЕФИКАСНОСТИ АРТИЉЕРИЈСКИХ ЈЕДИНИЦА ЗА ПОДРШКУ У БОРБИ
V ДЕО ПРОЦЕНА ЕФИКАСНОСТИ ПЕШАДИЈСКИХ ЈЕДИНИЦА У БОРБИ
ОПШТИ ЗАКЉУЧАК
ПРИЛОЗИ (27 прилога у сликама, табелама, формулама и дијаграмима)
ПРЕДГОВОР
Наступила је ера информатике и није потребно посебно наглашавати значај прикупљања, преноса и обраде информација у свакодневним активностима, а посебно у амбијенту какав је рат. Тако је једна од најзначајнијих активности сваког команданта, односно команде или штаба процена борбене ситуације (непријатеља, властитих снага, простора и времена) у циљу доношења одлуке. Најчешће и исход борбених дејстава зависи од успешно обављених ових активности. Зато је идеал сваке команде да процена борбене ситуације, која се обавља пре, али и у току борбених дејстава, буде што објективнија и поузданија, а по могућности обављена за што краће време. Да би се наведено реализовало, неопходно је користити и квантитативне, односно математичке методе, где је то могуће, како би се што квалитетније процениле могућности непријатеља и властитих снага. Зато је пожељно да се прорачуна њихова очекивана ефикасност са одређеном вероватноћом. Ова књига бави се напред изнетом проблематиком. У I делу књиге је обрађена технологија процене уз помоћ математичких модела, и намењена је органима и јединицама везе свих нивоа команди да у току припрема за борбу процене/прорачунају са каквом ће ефикасношћу радити планирани систем веза у условима противелектронске борбе (електронских дејстава). Ако процена покаже да ће ефикасност система веза бити незадовољавајућа, потребно је адекватним мерама противелектронске заштите (ПЕЗ) повећати његову ефикасност. Ово је могуће реализовати, јер се одређене мере ПЕЗ, односно њихов утицај на повећање ефикасности система веза, могу такође квантитативно процењивати. Ефикасан рад система веза значајно утиче на ефикасност система командовања, јер систем веза мора да обезбеди правовремен, квалитетан и тајан пренос одређене количине информација без којих систем командовања не би могао ефикасно деловати. Основне теорије које се користе у презентираном методу ефикасније процене борбене ситуације су елементи теорије вероватноће (математички модели су изведени из формуле за тоталну вероватноћу и математичко очекивање) и теорија масовног опслуживања (као математички модел користи се допуњена формула Ерланга).
Оцену валидности неке методе најлакше је дати ако постоји друга, слична метода, која је коришћена у пракси, те постоје могућности да се упоређују резултати добијених процена. Зато је у II делу књиге обрађена ефикасност ракетних система ПВО у условима противелектронске борбе (електронских дејстава), где је на познати аналитички модел за процену ефикасности ракетних система ПВО, аплицирана метода ефикасније процене борбене ситуације, која нам омогућује да сагледамо ефикасност ракетних система ПВО и у условима противелектронске борбе, што претходна метода није омогућавала. Понуђена метода ефикасније процене борбене ситуације је оригинална, а показала се и као универзална, па је у III делу књиге обрађена процена ефикасности оклопних јединица у нападу. Зато је било неопходно поставити аналитички (математички) модел за процену ефикасности противоклопне борбе, а за то нам је послужила претходно описана метода у I делу књиге. У IV делу књиге обрађена је ефикасност артиљерије за подршку. Ово је још један пример могуће примене методе ефикасније процене борбене ситуације. У раду су обрађене само елементарне анализе ефикасности артиљерије за подршку, а могуће су још детаљније процене које нуди понуђена метода. На крају, у V делу књиге, обрађена је процена ефикасности пешадијских јединица у борби. Процена губитака живе силе противника и властитих снага је вероватно најсложенија. Међутим, применом методе ефикасније процене борбене ситуације може се на егзактан начин показати како на проценат губитака у живој сили утичу одређени и дефинисани параметри. Наведени II, III, IV и V део књиге су у ствари само анекси тј. то су примери који потврђују широку употребну вредност методе ефикасније процене борбене ситуације. Описана метода је применљива у целини, само је параметар α, односно ρ рачунат на различите начине. Ово је лако објаснити, јер су „циљеви“ дејства различити. У првом случају то су информације, а у осталим ПО средства, тенкови, авиони, ракетни системи ПВО, артиљерија за подршку, жива сила и други циљеви, а различите су брзине њиховог кретања, њихова величина, даљине дејства и друге особине. Зато се овај параметар, који представља средњи виртуелни број остварених догађаја у задатом времену, мора и може рачунати на различите начине. Може се поставити и питање шта су критеријуми за оцену валидности неке методе процене, пре свега математичке. Први критеријум је могућност њене примене у пракси (да ли се може операционализовати и препознати у пракси, као и мерити и упоређивати са ратним и вежбовним статистичким подацима), а други критеријум је колика је помоћ команди и команданту у процени ситуације и доношењу одлуке. Описана метода задовољава оба критеријума. Познато је да сваки управљачки систем полази од следе ћих премиса: информација, знања, процена и одлука. Квантитативне методе треба да подигну ниво знања за квалитетнију процену и доношења оптималнијих одлука.
Сем изнетог, треба нагласити и следеће чињенице. Прва верзија ове књиге (I њеног дела) штампана је као студија још 1994. године у Школском центру везе, где је делимично и коришћена у наставном процесу. Званична верзија књиге штампана је 2004. године. Метода коју књига обрађује до сада је коришћена у изради магистарских и докторских радова, а делови су излагани и објављени у зборницима радова са научних скупова о операционим истраживањима. Примена описане методе ефикасније процене борбене ситуације у другим родовима и јединицама (оклопним, противоклопним и ракетним јединицама ПВО), прошла је цензуру, јер су чланци који су обрађивали наведену проблематику, штампани у високо рангираним војним часописима, а део је презентиран и на научним скуповима о операционим истраживањима, а затим, такође, објављен у зборнику радова и тако постао доступан јавности, али и њеној критици. Изнети подаци недвојбено доказују да је изложена метода ефикасније процене борбене ситуације дата на увид широкој јавности, да има вишеструку употребну вредност, да је оригинална (ово нико није оспорио), те да би њена значајнија примена војном школству и пракси била пожељна. Упоредна анализа теоријских резултата и статистичких података из праксе (ратних и вежбовних, а значајан број примера је већ обрађен у књизи) показаће њене квалитете али и мане, па је могуће њено стално побољшавање и усавршавање. Ово је потврђено у трећој верзији (I дела књиге), где је постигнуто значајно побољшање и доградња ове теорије. Метода је применљива од најнижих јединица до највишег нивоа јединица, односно командовања, па је зато применљива од војне академије, до највишег нивоа војног школства. Сви примери о снагама и средствима противника, као и разни тактичкотехнички подаци (разне норме), који се наводе у књизи су временске и променљиве категорије. Развој телекомуникација и информатике, који је у потпуној спрези, је брз али и он има одређена ограничења у својим развојним доменима (дометима). Међутим, изнета метода ефикасније процене борбене ситуације може бити дуготрајна јер се може осавремењавати и дограђивати. Претпоставимо да ће у будућности ратове водити роботи и компјутери; чак и тада, човек ће морати да процењује припремљене податке, који су прави и релевантни, а који су можда лажни, или мање важни, и на основу тога доносити кључне одлуке. То је област где је мозак војног стручњака супериорнији од компјутера, јер у рату постоје и фактори који се не могу (или само приближно могу) представити математичким моделима. Књига се може користити у свим тежишним задацима ОС у миру, а то су: изградња теорије, тактичко-техничко усавршавање и опремање, школство и борбена обука, организацијско-формацијско усавршавање и дограђивање, као и оперативни рад. Књига даје метод за ефикаснију процену борбене ситуације следећим старешинама и јединицама: везе (већ се користи), електронских дејстава, противоклопне артиљерије, тенковских (оклопних) јединица, ракетних јединица ПВО, артиљерије ПВО, авијације, артиљерије за подршку и на крају пешадије. Изучавањем наведене методе, она се може усавршавати и проширити и на друге родове и службе. За сада се најважнији делови методе могу компјутерски прорачунавати, а постоји могућност да се направи комплетан софтвер.
ОПШТИ ЗАКЉУЧАК
Сви примери процене у књизи су хипотетички, али са жељом да буду реални, колико је то могуће. Да би процена борбене ситуације имала смисла, неопходно је претпоставити снаге у сукобу, које треба просторно и временски омеђити. Прецизно просторно и временско одређење је од изузетног значаја, јер се сви фактори оружане борбе непрестано мењају, па се зато могу процењивати само у дефинисаним условима. Наравно, противничке снаге се могу варирати у различитим варијантама дејстава и односима снага. У свим обрађеним примерима није посебно апострофирана климатска ситуација. Зато можемо претпоставити да су временско-климатски услови повољни. Познато је да екстремне температуре, снажни ветрови, магла, киша и снег могу имати значајан утицај на извођење борбених активности. Метода ефикасније процене борбене ситуације уважава сва четири фактора оружане борбе: људски, материјални, просторни и временски, без којих нема валидне процене, а која је у нашој описаној методи презентирана кроз средњи број очекиваних (математичко очекивање) резултата дејстава (борбених или неборбених) и вероватноће са којом се дејствује, а коју рачунамо путем теорије (система) масовног опслуживања или статистичком методом. Ове две основне формуле у универзалном облику дате су у прилогу 27, као и рачунарски програм за њихово брзо израчунавање.
Ни најбоља метода процене неће дати жељене резултате,
ако је противник за нас „црна кутија“, о чијој садржини мало знамо.
Зато је императив стално пратити и изучавати противника,
уз предуслов да себе максимално познајемо.