НЕМАМО ПРАВО ДА ЗАБОРАВИМО!

Данас, 24. марта 2020. године, навршава се 21 година од почетка мучког напада НАТО земаља на суверену и независну Савезну Републику Југославију.

„Због вируса који влада у нашој земљи и мера које је прописала Влада Републике Србије, објективно смо спречени да као и ранијих година одамо пошту погинилим колегама и грађанима у агресији НАТО, али нас то не спречава да на овај начин то учинимо. НЕМАМО ПРАВО ДА ЗАБОРАВИМО!“

Деветнаест земаља Алијансе су напале са свих страна крстарећим ракетама са бродова у Јадрану, авијацијом из ваздухопловних база у Италији, стратешким бомбардерима из база у Западној Европи. Циљ је био да се неутралише наш систем ПВО, нанесу губици у људству и деморалише Војска и народ за било какав отпор. Крајњи циљ била је копнена агресија. 

Увидевши да се циљеви не реализују како је планирано у почетном периоду, НАТО у следећој фази прелази на дејство по циљевима који немају војну карактеристику уз ”колатералну штету” како они називају смрт десетине и стотине цивила у тим дејствима. Гађају се школе, болнице, мостови, возови и железничке пруге и други објекти цивилне намене. Нема града у Србији који током 78 дана агресије није био и неколико пута нападан. Када је непријатељ увидео да не може да сломи морал народа и Војске, употребио је и графитне бомбе, како би уништио електроенергетски систем наше земље.

Наша Војска је стала херојски у одбрану од агресије.  Истовремено, у току је била и противтерористичка операција на територији Косова и Метохије и борба наших безбедносних снага против паравојних шиптарких јединица. На самом почетку агресије, пилоти ловачке авијације полетали су у сусрет бројно надмоћним групама непријатељских ваздухоплова иако су били свесни своје инфериорности. Јединице ВОЈ и ПВО вршиле су осматрање ваздушног простора и дејство по ваздухопловима и крстарећим ракетама, уз константан маневар који им је омогућио да буду ефикасни. Ловачко-бомбардерска авијација вршила је дејство по утврђеним објектива тзв. ОВК, а транспортна авијација и хеликоптери вршили санитетска и превожења МТС. Јединице КоВ свих родова, водиле су борбу против шиптарских терористичких јединица на територији Косова и Метохије. Веома важну улогу имале су јединице наше Војске које су биле на јужним границама наше земље. Памтимо херојску борбу наших специјалаца, падобранаца и граничних јединица против вишеструко бројнијих снага шиптарских терориста, регуларне војске Албаније уз подршку НАТО копнених снага. Памтимо голобраде младиће са карауле Кошаре, који нису дозволили да непријатељ изврши продор на територију наше земље, иако су били изложени константним дејством стратегијске авијације непријатеља и дејству са земље из правца Албаније.

Наша Војска и народ није поклекнуо. Територија је до краја агресије сачувана. После потписивања Кумановског споразума 10. jуна 1999. године, наша Војска се повукла са територије Косова и Метохије, а Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, одговорност за безбедност и повратак српског становништва преузео је НАТО. Какав је успех мисије НАТО, видимо и данас.

Наша војнообавештајна служба имала је веома велику важност пре и у току агресије. Стратегијско изненађење је избегнуто јер су откривени планови НАТО о агресији на СРЈ, чиме је омогућена дисперзија матријално-техничких средстава како би се избегли почетни велики губици. Изведена је обавештајна операција, продором у сам врх НАТО и обезбеђене су правовремени обавештајни подаци који су презентовани државном руководству. Ова операција се и у свету сматра једном од три највеће шпијунске операције после Другог светског рата. У време агресије, наша војнообавештајна служба успела је да прикупи велики број информација о плановима и дејствима агресора, које допринеле да наше војно и државно руководство донесу одговарајуће одлуке и знатно смање наше губитке. Систем војнообавештајне службе је функционисао веома добро. У новије време некадашњи руководиоци на различитим новоима НАТО изнели су податке о разлозима недовољне ефикасности својих јединица. На првом месту је ефикасност наше војнообавештајне службе, која је имала све податке и њиховим намерама. Памтимо дела наших радио-извиђача, извиђача-диверзаната, оперативаца, аналитичара, као и свих других који су помогли у прикупљању обавештајних података. Не смемо да заборавимо ни радио-аматере и људе из дијаспоре који су достављали податке о полетању нарочито стратегијске авијације са аеродрома у западној Европи. Сви они су допринели да наша војнообавештајна службе буде ефикасна.

Да се присетимо последица агресије НАТО:

– до дана данашњег не располаже се са тачним подацима о броју погинулих војника и цивила, али се процењује да је било око 1.200 погинулих војника и око 2.500 цивила.

– уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

– оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

– извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

– НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

– уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

На самом почетку агресије, наше јединице ПВО су успеле да оборе и један невидљиви ловац-бомбардер Ф-117А. До краја агресије није регистрована употреба тог типа авиона у дејствима.

Надамо се да ћемо стрпљењем и дисциплином, као што смо и пре 21 годину, унуштити и актуелног невидљивог непријатеља – вирус короне.

ОСТАНИТЕ КОД КУЋЕ!!!