ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ
Представници Удружења ветерана Војнообавештајне службе Србије су у времену од 18. до 25. маја 2024. године учествовали у активностима Савета ветерана ВОС Руске Федерације, као домаћина, на обележавању осамдесетогодишњице извођења нападних операција Совјетске војске, у војној историји познатих као “Десет Стаљинових удара 1944. године“.
Тринаесторици колега из земље домаћина и петорици чланова из сродног удружења ветерана ВОС Белорусије, придружили су се чланови нашег удружења капетан бојног брода Милисав Мијовић, пуковник Бобан Ранђеловић, пуковник Велибор Базовић и потпуковник Ненад Ивковић. Домаћин је био председника Савета ветерана ВОС Руске Федерације, генерал-пуковник Владимир Макарович Измаилов.
Делегација удружења је у Москву стигла 18. маја, и дочекана на аеродрому од стране трочланог тима из руског удружења. Наредног дана све три делегације су аутобусом започеле пут на север земље, са крајњом тачком у близини границе са Естонијом. На путу ка Великом Новгороду, у месту Белогое, на обали истоименог језера положен је заједнички венац на споменик погинулим црвеноармејцима.
По доласку у Велики Новгород, на државном политехничком факултету, у новој згради коју је домаћин са поносом представио, организован је разговор са класом средњошколаца који се спремају да раде на системима везе и одржавању комуникационих система у руској војсци. Размена искуства из школовања и размишљања будућих старешина на цивилном факултету о будућим изазовима, одисали су међусобним разумевањем и подршком коју су ветерани речима подршке показали младим наследницима. Наша страна, као и белоруска, били су замољени да објасне систем националног војног школства, са тежиштем на роду везе.
У Новгородској тврђави која је била седиште средњевековне престонице Ногородске области, која датира из деветог века, и који је старости други руски град, после Кијева, делегације су положиле венац на меморијалу “Вечна ватра славних“. У центру тврђаве била је прилика да се пристуни упознају са историјом споменика који је посвећен хиљадугодишњем постојању Русије и црквом посвећеној богињи мудрости “Софији“. Град Новогор је био под окупацијом четири године, потпуно разорен и обновљен, а садашњи назив Велики Новгород добио је 1999. године. Била је ово својеврсна најава подсећања на историју и улогу православља у настајању модерне Русије, која баштини традиције империјалне, совјетске и Руске Федерације.
Током 20. марта група је, крећући се на југ, доспела у рејон града Пскова. Најпре је уприличен обилазак манастирског комплекса који датира из 15. века. У име игумана овог мушког манастира, домаћин је био монах који је уједно и помоћник команданта специјалне бригаде за верска питања, чије је седиште наведени град. Он је био водич кроз Псковско-Печерску лавру, у којој је мир нашло на стотине упокојених монаха. У име нашег удружења, манастиру је уручена књига са зборником радова српских, руских, белоруских и бугарских верских званичника и припадника академске заједнице на тему улоге светаца и светости у изградњи заједничког идентитета православних народа.
У самом Пскову, положен је венац на меморијал “Братска гробница“, а након тога делегације су упознате са настанком и историјом града који називају и “млађим братом“ Великог Новгорода. Град датира из десетог века, и градови су делили судбину северозападних Руса, кроз ратове са Литванцима, Пољацима и Немцима. Град је у другом светском рату ослобођен јула 1944. године, а за један од главних центара војног школства проглашен је већ августа исте године.
Град Псков је поносан на градску тврђаву, и цркву Свете Тројице у њеном средишту, са највишим иконостасом међу православним храмовима у свету. Као и на чињеницу да је град тврђава дуго био самосталан регионални центар (кнежевина), у којем је власт равномерно дељена између цркве и властеле. Домаћини наводе да је накнадно добровољно прикључење Москви значајно допринело моћној империји која се рађала на истоку Европе.
У време посете Пскову трајала је ванредна вежба тактичких нуклераних снага руске војске, која је обухватала и регион који је посећен. Коначно, специјалан војна операција у Украјини је у току, и војнички ред налаже да се поштују обавезе активних јединица у рејонима размештаја. Међу осталим, у овом граду лоцира и једна од специјалних јединица. Њени представници уприличили су радни ручак, у спомен на њену бурну историју. Посебно је наглашена потреба да се спрече покушаји фалсификовања резултата Великог отаџбинског рата и улоге Совјетског савеза у победи над Хитлеровом Немачком. У знак сећања нашем удружењу уручена је икона Свете Богородице са Хрисом у наручју. Узвраћено је монографијом “Браћа по оружју“, посвећеној српским савезницима у Великом рату, у којој је истакнут значај дивизије руских добровољаца која је формирана 1916. године, и њеној 1. специјалој бригади царске Русије. Иста је преко Француске упућена на Солунски фронт. Поред српских, у победничком походну за ослобођене Србије, пало је око половине од 10.000 хиљада припадника руске дивизије.
А затим је уследио одлазак у град-херој Ржов, седиште Тверске области. Наиме, овај град је након продора Вермахта у срце Русије, добио задатак да од јесени 1941. године формира руски Западни фронт и веже главне снаге непријатеља групе армија “Центар“, да би након четири године омогући ослобађање окупирних градова на Калињинградском – северном и Бријанском – јужном фронту.
Пред совјетску офанзиву у марту 1943. године, сам генералисимус Ј.В. Стаљин је тајно боравио на првој линији фронта ради упознавања са ситуацијом и издавањем наређења за почетак офанзива. Десет стаљинових удара 1944. године обухватило је: Лењинградско-Новгородску, Дњепровско-Карпатску, Одеску и Кримску, Виборско-Петрозаводску, Белоруску, Ливовско-Сандомирску, Јаско Кишињевску и Румунску, Прибалтичку, Источно-Карпатску и Београдску и у Финској, Петсамо-Киркенеку операцију.
На Ржовском фронту погинуло је укупно око 1,3 милиона совјетских војника, од тога око 20.000 становика града. Сматра се да је тек изградњом Ржовског меморијала “Совјетском војнику“, након 75 година, признат значај и жртва коју су поднели становници овог региона. Делегације удружења су положиле цвеће на споменик, након чега је уследио пут у предграђе Москве и опроштајни ручак. Том приликом размењени су поклони и потврђено пријатељство сродних братских удружења Русије, Белорусије и Србије.
У својеврсном кратком путовању кроз историју настанка модерне Русије, које су домаћини организовали обиласком десетак историјских и модерних објеката и низ меморијала у част људи који су положили своје животе, указано је на одлучност руског народа да не дозволи да јој се историја великих страдања понови. Руски народ верује да ждралови преузмају душе погинулих и њиховим присуством на споемницима изражавају веру да војници пали за отаџбину, преко њих, трајно бдију над својим народом. Путовање је оставило утисак да се у Русији негује верујући војник, који је био и остао понос и узданица руског друштва.
Бобан Ранђеловић