Ветерани ВОСС на излету и обиласку историјских споменика и објеката богатог народног наслеђа
У складу са планираним активностима удружења предиђених Планом сарадње МО и ВС са удружењима у 2025. години, удружењe ”Ветерани војнообавештајне службе Србије” (ВВОСС) реализовалo je 07. јуна 2025. године целодневни излет и посету историјским знаменитостима и меморијалним комплексима Текериш, Мачков камен, манастир Троноша и обилазак куће и музеја Вука Караџића.
Када је организација свих подцелина које чине излет на тако високом нивоу, какав су припремили руководећи чланови Ветерана војнообавештајне службе у походу на западну Србију, онда на крају баладе учесници похода најчешће поставе питање када ће бити организована наредна таква активност.
Већ на самом јутарњем старту када је Дарко Немет поделио упаковани доручак и када су излетници појели прве залогаје, уследила су питања где је купљен, јер тако сочни и укусни сендвичи одиста су права реткост.
На Текеришу је кустоскиња Александра Веселиновић скренула пажњу одабраним чињеницама о Церској бици, првој српској, уједно и савезничкој победи у Првом светском рату. Испричала је и судбину пешкира који је рањени српски борац пронашао у једном дрвеном сандуку у оквиру девојачке спреме Персе Спајић за удају. Њиме је прекрио рану. Чувао је пешкир, па је двадесетак година и после рата вратио власници.
Занимљиво је и то да је неколико година после рата утврђено да стабло брескве шантелија расте из грла погинулог српског војника, који је имао у устима, када су га пресекли куршуми Аустроугара. Садашње стабло посадили су на истом месту ученици ОШ ,,Степа Степановић“ из Текериша поводом 90 година од Церске битке.
Посета Мачковом камену посебно је била емотивна због чињеница које су говорили о јунаштву наших војника. Печат је дао Милош Дејановић, пуковник у пензији, аутор неколико књига о Великом рату. Јуришали су српски команданти и командири на челу својих јединица и у борби прса у прса гинули за слободу отаџбине.
У тим борбама Дунавска дивизија првог позива имала је 5.772 борца избачена из строја, од тога 118 официра. Непријатељ је на попришту Мачковог камена, то јест на гребену не већем од 500 квадратних метара затекао око 1.200 својих и око 800 мртвих српских војника. Посмртни остаци тих српских и устроугарских војника чувају се у спомен-костурници цркве у Крупњу.
Као блистави драгуљ, скривен у бисерној шкољци шумовитих огранака Гучева и Троношке планине, у скровишту живописне лепоте и чаролије зеленила, уз шум бистрих планинских потока, бивакује већ седам славних векова једна од најстаријих и најзнаменитијих немањићких светиња, краља Драгутинова – Троноша. У том манастиру је научио да чита и пише Вук Стефановић Караџић. Манастирски комплекс чине: црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, конак и Музеј раног Вуковог школовања.
Игуманија Манастира Троноша, Мати Варвара и сестринство манастира прихватило је излетнике као своје рођене, припремивши освежење. Манастирски музеј богат је артефактима, што је привукло пажњу учесника похода.
Посета спомен-кући оца српске ћирилице, писмености и народног стваралаштва била је изузетно занимљива. Та кућаподигнута је 1933. године на месту Вукове родне куће, на иницијативу лозничког просветног друштва „Караџић“, удружења Подрињаца и Шабачке народне књижнице. У просторијама тог здања је намештај из доба Караџића, уз столицу на којој је седео.
Током обиласка историјских локација положени су венци на споменицима у Текеришу и на Мачковом камену.
Шлаг на торту био је ручак у једном познатом ресторану у Тршићу. Излетници су дочекани погачом, сољу, чашицом домаће љуте и музиком народног квартета, специјалистима за старе песме. Пријатно изненађење приредио је Жарко Стојковић, који је први запевао песму. По наручивању песама, хорском певању и играњем ужичког кола било је јасно да овакав вид забаве и разоноде, у овим туробним временима, недостаје ветеранима.
Најпосле наводимо да је активност о којој ће се тек приповедати, перфектно организована од стране Управног одбора Удружења, реализована захваљујући посебном ангажовању Жарка Стојковића и Дарка Немета.
З. П.