Зоран је рођен 14.06.1956. године у Горњем Милановцу, СР Србија, СФРЈ, од мајке Станке и оца Живорада. Основну школу завршио је у Горњем Милановцу 1971. године. Исте године уписује се у 11. класу ВГ ,,Маршал Тито“ у Мостару. После матуре, селективног летења и скока с падобраном, 1975. године уписује се у 28. класу ВВА. Након четворогодишњег школовања и дипломирања у ВВА, промовисан је у звање официра ЈНА, са чином потпоручника и звањем пилота ЛБА (ловачко бомбардерске авијације) 5. категорије СБО (стручне борбене оспособљености).
Након завршетка ВВА послат на курс наставника летења и курс енглеског језика.
Прво место службовања је био Задар, а.Земуник, 105. лбап/ш. На рад у Либију, као наставник летења, упућен 1980. године у место Мисурата на обали средоземног мора.
После две године боравка у Либији, у септембру 1982. године вратио се у 105. лбап/ш на а.Земуник и ту остао све до 1987. године, након чега је прекомандован у 252. лбае, на а.Батајница где је обављао дужности помоћника к-данта ескадриле за ГРБ, заменика комаданта ескадриле и комаданта ескадриле. Превремено унапређен у чин мајора 1991. године.
Генералштабну школу завршава 1997 год. и тамо остаје као предавач тактике РВ и ПВО.
У току агресије 1999. год. упућен на КиМ као обавештајни официр.
У чин пуковника унапређен 2001. год.
Након завршене Школе Националне Одбране, постављен је на дужност начелника одељења ШНО у катедри обавештајне службе, уједно заменика начелника катедре обавештајне службе у ШНО.
У 2. Обавештајну управу 2002. год. прелази на дужност Начелника одељења за припрему кадрова за рад у иностранству. У периоду од 2003. до 2006. год. обавља дужност Изасланика Одбране и шефа војног изасланства у Бриселу, акредитован за Белгију, Холандију и Луксембург.
По повратку из Брисела, на сопствени захтев, пензионисан је у октобру 2006. год.
У својој летачкој каријери имао је 2300 сати налета, а летео је на следећим типовима летилица:
- Једрилице: Либис-17 и Цирус,
- Клипни авиони: Злин-526, В-53 и
- Млазни авиони: Н-60, Њ-21, Ј-21 и Н-62 (Соко, Јастреб, Супер Галеб).
Више пута је проглашаван за најбољег пилота, а 1989. године на свеукупном такмичењу пилота РВ и ПВО, освојио је прво место у категорији ловаца-бомбардера.
( хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=ФQСвгД6и-ВЕ )
Носилац је Ордена за храброст и златног летачког знака.
После пензионисања радио је у приватној компанији као саветник генералног директора, директор пројекта и технички директор компаније на пословима у иностранству.
Након дуге болести, преминуо је на ВМА 14.05.2020. године. За собом је оставио супругу Мариту и троје деце, синове Ведрана и Горана и кћерку Драгану.