Поводом Дана Војнообавештајне агенције, 5. марта, директор агенције бригадни генерал Зоран Стојковић, дао је интервју за лист Одбрана. Текст новинарке Драгане Марковић преносимо у целини.
Најозбиљније претње данас имају невојни карактер. Управо је пандемија пример таквог безбедносног изазова који је знатно утицао на скоро све сфере друштвеног живота у Србији. Могућност да наша земља у овом тренутку буде захваћена класичним оружаним сукобим је мало вероватна, али је присутна опасност од разноврсних облика безбедносних претњи. Оне се крећу у распону од терористичких претњи, сецесионистичких активности, религијске радикализације, политичког екстремизма (нарочито великоалбанске идеје), илегалних миграција, организованог криминала, па све до јачања антисрпске реторике у суседним земљама.
Наш крајњи производ су информације војног, војно-политичког, војноекономског и научнотехнолошког карактера, којима настојимо да корисницима укажемо на најзначајније појаве и процесе од утицаја на безбедност Србије и помогнемо руководству земље да донесе што боље одлуке.
Чини се да је природна потреба човека да повремено, обично око битних датума или годишњица, подвлачи црту и сумира пређени пут. Дан Војнообавештајне агенције обележава се 5. марта, на дан када је 1884. године, у склопу реорганизације и модернизације српске војске, донета Уредба о ђенералштабној струци, којом је формиран Спољни одсек у оквиру Оперативног одељења Главног ђенералштаба. Колико је тај догађај одредио суштину данашње Војнообавештајне агенције и како је, унајкраће, изгледао тај пређени пут до данас?
– Оснивањем поменутог Спољног одсека започета је историја Војнообавештајне агенције дуга 137 година. Суштина обавештајног рада остала је иста, али су се околности током тог времена битно мењале. Искуства из ратова и криза кроз које је пролазила наша земља засигурно су утицала на способности службе и допринела њеном профилисању у оквиру безбедносно-обавештајног система Србије. Као и 1884. године, ВОА је и данас једина српска спољна обавештајна служба, која својим радом пружа обавештајну подршку државном врху у доношењу најважнијих одлука о безбедности земље. Изузетно је важно што је, без обзира на државно уређење, увек била препозната потреба да се стручни и технички капацитети обавештајне службе константно унапређују. Због тога је она данас савремена служба, чији припадници по својим знањима, способностима и вештинама не заостају за својим колегама из најразвијенијих земаља. У томе нам значајну подршку пружа државно и војно руководство, које је имало разумевања за наше потребе и предлоге за унапређење рада.
Како бисте тим поводом за „Одбрану” сумирали рад Војнообавештајне агенције у 2020. и шта је то што је као тежишни задатак чека у 2021. години?
– Глобална криза изазвана пандемијом чији је узрок ковид 19 погоршала је дубоке супротности и довела постојеће глобалне претње на нови ниво, подстакнувши велики број земаља да поново процене националне приоритете у измењеној међународној и националној димензији. Очекујемо да ће економске последице пандемије створити основу за снажније ривалство великих сила и сукобљавање око вођства, приступа природним ресурсима, за успостављање контроле над главним светским рутама за транспорт људи и добара, као и комуникационим мрежама. У 2020. години поставили смо циљ да у условима пандемије наставимо будно праћење глобалних безбедносних процеса, али и да будемо одговорни и бринемо о људима. У великој мери успели смо да сачувамо здравље припадника ВОА и подржимо рад наших представника у иностранству у отежаним условима, посебно у државама које су у првом таласу биле најтеже погођене вирусом корона. Нове околности у којима смо се, као и друге институције и сви грађани Србије нашли, искористили смо за развој аналитичких алата, подизање квалитета наших информација и њихов редизајн, како би биле прегледније и јасније. У том процесу потребе корисника биле су наш приоритет. Ове и наредне године имамо другачије амбиције – желимо да проширимо мрежу изасланстава одбране и војнодипломатска представништва отворимо у Сирији, Либану и Црној Гори и да на нерезиденцијалној основи покријемо Мали и Јерменију. То ће допринети изградњи бољих односа, унапређењу билатералне војне, војноекономске и војнотехничке сарадње са тим земљама. Јачање наших капацитета допринеће правовременом информисању и изради квалитетнијих процена развоја војнобезбедносне ситуације у региону и кризним жариштима, а све је наравно усмерено ка спречавању стратегијског изненађења по безбедност наше земље.
Шта је подразумевао рад Војнообавештајне агенције на праћењу ситуације са ковидом 19?
– Агенција је непрекидно пратила развој догађаја у вези са пандемијом од почетка њеног избијања. И поред нужности да се ограниче директна комуникација и кретање, интензивно смо прикупљали, анализирали и достављали сва сазнања и искуства до којих смо могли да дођемо о процедурама и начинима борбе против пандемије у страним државама. То је помогло у предузимању мера за спречавање ширења ковида 19 у Министарству одбране и Војсци Србије, као и проширењу базе сазнања у области војног здравства. Осим тога, од почетка пандемије поједина изасланства одбране активно су учествовала у координацији упућивања хуманитарне медицинске помоћи из иностранства у Србију. Трудили смо се да будемо значајна подршка државном и војном руководству, уз истовремену бригу о свим нашим припадницима.
Као и 1884. године, ВОА је и данас једина српска спољна обавештајна служба, која својим радом пружа обавештајну подршку државном врху у доношењу најважнијих одлука о безбедности земље. Изузетно је важно што је, без обзира на државно уређење, увек била препозната потреба да се стручни и технички капацитети обавештајне службе константно унапређују.
Војнообавештајна агенција је носилац војнообавештајне функције у МО и ВС. Које све послове обухвата та функција?
– Обавештајна, обавештајно-извиђачка и војнодипломатска функција су темељ нашег рада и из њих проистичу три задатка. То су обавештајна подршка државном и војном руководству у доношењу стратегијских одлука, обавештајно обезбеђење наше војске и представљање и заштита интереса МО и ВС у иностранству. Наш крајњи производ су информације војног, војно-политичког, војноекономског и научнотехнолошког карактера, којима настојимо да корисницима укажемо на најзначајније појаве и процесе од утицаја на безбедност Србије и помогнемо руководству земље да донесе што боље одлуке.
Саће (мрежа ћелија) у знаку Војнообавештајне агенције је, између осталог, и симбол бесмртности, целокупности, заједништва у дејству, ширења у изградњи, а по божанском принципу представља најчвршћу разгранатост у свим правцима. Како је конципирана и колико се широко простире мрежа изасланстава одбране Републике Србије?
– У овом тренутку Србија има 24 изасланства одбране, док на нерезиденцијалној основи покривамо још десет земаља. Војнодипломатска мрежа се формира у зависности од потреба државе, њених интереса и финансијских могућности. Оно што је важно јесте да изасланике имамо у најутицајнијим државама света, знатном броју земаља ЕУ, као и већини држава наших суседа. Наши изасланици раде искључиво у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима и имају бројна задужења – од представљања нашег система одбране до унапређења војне сарадње у свим областима од интереса за две земље. Као што сам већ навео, у наредном периоду надамо се проширењу војнодипломатске мреже.
Које промене у глобалном и регионалном окружењу највише утичу на рад ВОА?
– Два међусобно сукобљена процеса пресудно утичу на прилике на глобалном нивоу. Први је пораст међузависности држава, што је нарочито видљиво у економској сфери и суочавању са последицама климатских промена, а данас и у покушајима стварања глобалног одговора на пандемију изазвану новим вирусом. Други процес је све већа поларизација међу државама, које се групишу не само по етничким и религијским основама већ настоје да створе и засебне сфере медијске и технолошке доминације. Наш регион је посебно погођен тим трендовима, имајући у виду све различитости које га карактеришу – од мноштва нација и религија, преко преплитања интереса глобалних и регионалних сила, до подељености у концепцијама међународне сарадње. У таквом окружењу безбедносни изазови, ризици и претње постају сложенији, а њихово праћење захтева све специфичнија знања из различитих области. Осим кризних региона и развоја нових врста наоружања и војне опреме, безбедносно значајне постале су и појаве попут илегалних миграција, затим кампање дезинформација, али и претње које се јављају у сајбер простору. То захтева од ВОА да има и модерну и свестрану аналитику, која ће прикупљене информације обрадити и од њих израдити квалитетне информације за државно и војно руководство.
Који су безбедности изазови, ризици и претње најзначајнији за Србију у овом тренутку, а спадају у делокруг рада ВОА? Сајбер напади, сајбер тероризам и невојне претње представљају нови безбедносни изазов…
– У праву сте, најозбиљније претње данас имају невојни карактер. Управо је пандемија пример таквог безбедносног изазова који је знатно утицао на скоро све сфере друштвеног живота у Србији. Могућност да наша земља у овом тренутку буде захваћена класичним оружаним сукобим је мало вероватна, али је присутна опасност од разноврсних облика безбедносних претњи. Оне се крећу у распону од терористичких претњи, сецесионистичких активности, религијске радикализације, политичког екстремизма (нарочито великоалбанске идеје), илегалних миграција, организованог криминала, па све до јачања антисрпске реторике у суседним земљама. Некако се као највећи безбедносни изазов издвајају све извесније и интензивније сепаратистичке намере косовских Албанаца за уједињењем са Албанијом и стварањем тзв. Велике Албаније, на које указујемо последњих година и деценија. Очекујемо да ће преовладати разум спонзора ових идеја и да неће дозволити њихову реализацију и самим тим додатно погоршати безбедносну ситуацију на Балкану. Најновији изазови по безбедност Србије тичу се сајбер претњи и процеса убрзане дигитализације, што намеће потребу да пратимо и могућност угрожавања функционисања виталних система из дигиталне сфере. Услед чињенице да такви напади могу да нанесу немерљиву штету за рад државних органа, али и систем одбране, ВОА настоји да прикупи информације које могу да помогну у сагледавању начина одбране од таквог угрожавања безбедности, на који нису отпорне ни најразвијеније државе света.
Како опредељења Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране, попут војне неутралности, утичу на рад ВОА?
– Војна неутралност омогућава Војнообавештајној агенцији да оствари сарад – њу са партнерима из различитих делова света. Захваљујући тој политици ВОА у свом раду нема идеолошких ограничења ни политичких препрека са којима се су – очавају чланице појединих војних саве – за. Војна неутралност не значи пасиви – зацију на спољном плану, већ напротив, захтева од ВОА да буде активнија у иностранству на заштити интереса Србије и домишљатија у налажењу релевантних партнера ван граница наше земље. Стога војну неутралност сагледавамо као једну од кључних предности коју ми као једина српска спољна обавештајна служба имамо у свом раду, која нам често омогућава да будемо неколико корака испред наших супарника.
Војна неутралност не значи пасивизацију на спољном плану, већ напротив, захтева од ВОА да буде активнија у иностранству на заштити интереса Србије и домишљатија у налажењу релевантних партнера ван граница наше земље. Стога војну неутралност сагледавамо као једну од кључних предности коју ми као једина српска спољна обавештајна служба имамо у свом раду, која нам често омогућава да будемо неколико корака испред наших супарника.
Међу најчешћим питањима на сајту ВОА истакнуто је и питање: Како се постаје припадник Војнообавештајне агенције? Каква је ситуација са пријемом лица у Војнообавештајну агенцију, подмлађивањем кадра?
– Подмлађујемо своје редове у складу са плановима и увек сам задовољан када млади дођу људи. Они доносе свежу енергију и нове идеје, што је пожељно и добродошло за сваки колектив. Када је реч о самој попуни, професионална војна и цивилна лица, након вишегодишњег праћења њиховог рада и понашања, преузимамо из других целина МО и ВС. Последњи јавни конкурс за пријем из грађанства имали смо 2018. године и тада се за четири раднa места пријавило више од 400 кандидата, што указује на велико интересовање за рад у Војнообавештајној агенцији. Цивилна лица могу се примити и непосредним пријемом из евиденције лица заинтересованих за заснивање радног односа у МО и ВС. Минимални почетни услови које неко ко жели да ради у ВОА треба да испуни јесу одговарајуће образовање, адекватно психофизичко стање, познавање страних језика, док се у самом процесу селекције кандидати подвргавају и другим специфичним проверама.
Које су специфичности обуке у ВОА?
– Велику пожњу посвећујемо усавршавању кадра како би наши припадници располагали широким општим знањем и различитим вештинама стручног и специјалистичког типа, која омогућавају разумевање и прилагођавање процесима и изазовима новог безбедносног окружења. Програми образовања остварују се тако што се иде на усавршавања за рад у изасланствима одбране, на оперативним, обавештајно-штабним, извиђачким и курсевима аналитике, као и похађањем различитих семинара, радионица и стручних саветовања у области обавештајне делатности. У том процесу обуке остварујемо одличну сарадњу са сродним институцијама у Србији и страним државама.
Два међусобно сукобљена процеса пресудно утичу на прилике на глобалном нивоу. Први је пораст међузависности држава, што је нарочито видљиво у економској сфери и суочавању са последицама климатских промена, а данас и у покушајима стварања глобалног одговора на пандемију изазвану новим вирусом. Други процес је све већа поларизација међу државама, које се групишу не само по етничким и религијским основама већ настоје да створе и засебне сфере медијске и технолошке доминације.
Централно место у знаку ВОА заузима сова, као општеприхваћени симбол у већини војнообавештајних институција широм света. Сова је такође најстарији и непроменљиви симбол знања, мудрости, обавештености, будности, оштрине ума, аналитичке мисли, прецизности у брзини дејства… Које особине, у складу са симболиком, али и праксом, треба да има неко ко пожели да буде део Војнообавештајне агенције?
– Истакао бих креативност, посвећеност и иницијативу, будући да је за израду наших информација веома битна самосталност у раду. Са друге стране, за прикупљање информација важни су и способност прилагођавања, сналажљивост, храброст, лојалност и висока морална начела. Неизмерна љубав и патриотизам према својој земљи се подразумевају за некога ко жели да ради у ВОА. Факултетско образовање јесте неопходно за већину радних места, али није довољно да би неко постао припадник Војнообавештајне агенције.
Били сте изасланик одбране у Руској Федерацији, у Америци сте похађали Генералштабно усавршавање при Националном универзитету одбране САД. Шта је то што је по Вашем искуству најзначајније у раду војног изасланика?
– Највећи број официра у ВОА завршава различите облике војног усавршавања широм света – од САД, Руске Федерације, Кине, Француске, Немачке, Велике Британије, Италије, Грчке, Естоније и Хрватске. Имао сам прилику да 2009–2010. године завршим Генералштабно усавршавање у САД, где сам сагледао начин образовања америчких официра за највише функције у оквиру њиховог система одбране, као и методологију њиховог рада и начин вођења каријере. Потом сам од 2012. до 2015. године био изасланик одбране у Москви, акредитован за Белорусију и Казахстан, па иако те државе имају заједничко историјско наслеђе, био је професионалан изазов прикупљати релевантне информације на тако великом простору и у три различита политичка и војна система. Стога сматрам да су осим добре стручне припреме и познавања језика земље домаћина, који су важни за остварење што квалитетнијих контаката у релевантним друштвеним круговима, од изузетног значаја вештине комуникације и социјална интелигенција. Уколико задовољи те предуслове, изасланик одбране ће моћи да успешно одговори својим задацима.
Изасланике одбране имамо у најутицајнијим државама света, знатном броју земаља ЕУ, као и већини држава наших суседа. Наши изасланици раде искључиво у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима и имају бројна задужења – од представљања нашег система одбране до унапређења војне сарадње у свим областима од интереса за две земље.
Разговор смо започели историјатом Војнообавештајне агенције. Чињеница је да рад многих личности које су обележиле историју ВОА често у свом времену није био присутан у јавности. Тек одмотавањем тог клупка историје данас сазнајемо колико су неки војни аташеи утицали, у крајњој линији, и на судбину земље. Како се носите са том врстом анонимности?
– Анонимност је саставни део посла припадника ВОА и они су тога свесни приликом ступања у службу. Тајност у раду је основни принцип, имајући у виду да смо служба која своје информације прикупља на територијама других држава. Широј јавности је недовољно познато да су Војнообавештајном агенцијом у прошлости руководиле личности попут Радомира Путника, Драгутина Димитријевића Аписа, Данила Калафатовића или Александра Ранковића. Такође, истакнутији припадници службе били су и шеф Сервиса тајне војнообавештајне службе Угљеша Поповић, као и изасланици одбране попут Константина Миловановића, Владимира Ваухника, Драгољуба Михаиловића, Божина Симића и Јована Милановића. Чињеница да рад мањег дела припадника ВОА постаје доступан јавности тек након неколико деценија, док делатност већине остаје тајна и након тога, ослобађа нас егоизма, што нам оставља више простора да се посветимо нашим задацима.|