Током априла делегације Удружења су положиле венце и одале почаст ослободиоцима у склопу више манифестација.
ХЕРОЈИ НИКАДА НЕЋЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНИ
На обележавању 72-годишњице пробоја Сремског фронта.12. априла у Адашевцима код Шида, положени су венаци и одате војне почасти погинулим припадницима НОВ и ПОЈ и борцима страних земаља који су се борили раме уз раме са југословенским партизанима.
После церемоније полагања венаца и одавања државних и војних почасти одржан је пригодан уметнички програм у знак сећања на све који су дали своје животе на Сремском фронту.
Државни секретар Драган Поповић је у свом обраћању истакао:
Опасна је и љута сремска земља, опасна је Шумадија. Опасна је и љута Топлица, Тимочка Крајина и Мачва. Опасна је и љута земља Косова и Метохије. Опасна је Србија. Опасна је Србија увек када неко жели да јој отме слободу. Опасна је Србија увек када ту слободу брани. А Србија је увек знала да одбрани своју слободу колики год јој велики и моћни непријатељ претио. Јер српски сељак не зна да живи без слободе која је његов највећи идеал. Хвала борцима Сремског фронта који су херојском борбом ослободили ове просторе од фашизма, против којег се и данас боримо. Боримо се и на овакав начин, сећајући се оних који су у борби против фашизма гинули како зло које је фашизам чинио никад не буде заборављено.
ДА СЕ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ
Наша војска у условима огромне технолошке, материјалне и војне надмоћни, која се може упоредити са борбом Давида и Голијата пружила је максималан отпор, који ће, по свему судећи, ући у анале модерног ратовања
Широм земље 24. марта обележена је 18-годишњица од агресије 19 земаља НАТО-а на Србију (СРЈ).
На Србију је током прљавог рата који је повео НАТО испаљено више од 500.000 пројектила, а штета је процењена између 30 и 100 милијарди долара. Погинуло је више од 1 000 војника и полицајаца, 2 000 цивила и чак 79 малишана.
Авијација НАТО-а је 1 991 пут напала 986 цивилних објеката, од чега је 119 потпуно уништено, а 867 тешко оштећено. Никада не смемо заборавити бомбардовање Београда, Ниша, Сурдулице, Варварина, Новог Пазара, Ћуприје, Алексинца, Новог Сада… јер је тада убијено и рањено највише цивила, али ни дејство по избегличким колонама, возовима, аутобусима, болницама, школама, домовима културе, телевизијским кућама и другим цивилним објектима. Пропагандисти НАТО-а угроженој светској јавности нудили су причу о колатералној штети!
Народ и војска супротставили се агресору
Са својих огњишта протерали су близу 250.000 људи, разорили 986 цивилних објеката и употребили близу 30.000 тона експлозива у убојним средствима, укључујући и она са осиромашеним уранијумом (чак 31 000 пројектила или 15 тона), чиме су изазвали највећу еколошку катастрофу у Европи са трајним последицама. Србија је тих дана била претворена у својеврстан полигон за пробе дејстава новопроизведеног оружја и оног чија је производња и употреба, према међународним конвенцијама, забрањена.
Агресија је створила готово трајне последице на животну околину, чиме се жртве мултипликују до неслућених размера а дејство штетних материја продужава до 4 000 година.
Наша војска у условима огромне технолошке, материјалне и војне надмоћни, која се може упоредити са борбом Давида и Голијата пружила је максималан отпор, који ће, по свему судећи, ући у анале модерног ратовања.
Губици су, сталним маневром и маскирањем, смањени на минимум, а снагама одбране спречена је копнена операција најјаче војне силе света. Умешним коришћењем расположивог наоружања које је заостајало за две до три технолошке генерације у односу на оно којим је располагао НАТО, оборен је најсавременији невидљиви авион Ф-117 А. После неколико година тај авион је избачен из употребе, чиме су сахрањена огромна новчана средства.
Готово да нема места у Србији где у оквиру Дана сећања није обележена годишњица када се мали народ одважио да каже своје одлучно не покушају да му се ускрате слобода, достојанство и човечност.
Делегације Удружења војних пензионера Србије, Клуба генерала и адмирала Србије, Ветерана војнообавештајне службе и других удружења грађана положили су венце и цвеће на Споменик деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан и Спомен обележју „Вечна ватра“ у Парку пријатељства на ушћу Саве у Дунав.
