Пројекат удружења ,,Мудрост је оружје јаких“, који је током 2023. године прихватило и одобрило Министарствo одбране Републике Србије, и њен централни део изложба о историји ВОС Србије, у текућој години ,,наставиће живот“ представљањем грађанима у различитим местима у земљи.
У години јубилеја, када се навршава 140 година од институционалног успостављања првих ограна војнообавештајне службе у Генералштабу српске војске, десет година постојања Удружења ветерана војнообавештајне службе Србије и сећања на борбу и жртве агресије НАТО-а на СРЈ пре двадесет пет година, у Музеју у Смедереву од 19. до 24. марта 2024. године била је постављена је наведена изложба. Приликом отварања дана 19. марта 2024. године посетиоци су имали прилику да током округлог стола од чланова удружења сазнају више о ангажовању припадника службе у миру и рату.
Удружење се доследно придржава одлуке да у центар својих активности постави неговање сећања на генерације војника отаџбине које су посвећено извршавале извиђачке, обавештајне и дипломатске послове у миру, кризама и рату, на простору наше и других земаља. У њихову част, без истицања било којег појединца, кбб (п) Градимир Јовановић, пук (п) Бобан Ранђеловић и пук (п) Велибор Базовић, упознали су учеснике округлог стола са ,,личном картом“ удружења, осврнули се на актуелност постојања обавештајне функције државе данас, а и пре стотинак година.
Наиме, како је речено, млада српска држава је пратила поступке великих европких монархија и држава и крајем 19. века, 1884. године, успоставила Обавештајни одсек у Оперативном одељењу Генералштаба. Почетак 20. века обележили су ослободилачки ратови Србије и изглед обавештајне службе пратио је промене у захтевима врха државе за инфомрацијама које ће је водити до победе и кроз живот у миру. Велики рат и Други светски рат водили су до успостављања Обавештајне управе, и поред извиђачке и обевештајне функције, преузела је одговорност да води и војнодипломатске послове и послове електронског извиђања и противелектронске борбе.
На Округлом столу посетиоци су могли да утичу на садржај који ће излагачи пружити током једносатног разговора. Посетиоце је занимао однос службе према периоду током и након Другог светског рата према припадницима Војске у отаџбини, али и о ставу према извесној приватизацији обавештаних послова који се огледају у раду приватних фирми. Иако је наглашено да је историја службе предмет разговора, питање њеног односа према КиМ, такође је постављено, да би се актулизација пренела на питање будућег развоја кризе у Украјини. Излагачи су подсетили присутне да је законом регулисан однос државе према покретима који су се борили за слободу српског народа у Другом светском рату, и да је један од примера доброг рада сарадња амбасадора у Берлину Иве Андрића и војног аташеа пуковника Владимира Ваухника.
Питање ангажовања приватних компанија на пословима који допуњују рад обевештајних органа, које расте у последњим деценијама, посебно у иностранству, била је прилика да се присутни подсете да је српска служба у настајању, почетком 20. века, ангажовала лица која се крећу ван земље да прикупе одређене информације. Надаље, указано је на историјску паралелу о смањењу разлике између спољне и унутрашње безбедности. Тако у закону из 1920. године у опису послова Обавештајног одељења војске наведено је да њени припадници прате појединце и манифестације унутрашњег непријатеља. Након 1945. године се врши оштрија подела у надлежностима, да би у последих двадесет година у Европи и свету све више експерата и практичара који се баве ,,теоријом служби“ истицали да се разводњавају границе спољне и унутрашње безбедности и да сарадња међу специјализованим органима мора да расте, како би адекватно договорила на нове претње.
Одатле и потреба да се сарађује са страним службама, која се заснива на схватању да ниједна служба није тако моћна да може сама да се носи са свим проблемима, као и уочених заједничких потреба и очекивања, постугнутог нивоа поверења и развоја свеукупних односа међу земљама у свету. Основни принципи су познати, али актуелно прекомпоновање односа међу земаљама у свету свакако ће утицати и на начин сарадње међу службама.
Питање епилога кризе у Украјини је побудило посебну пажњу посетилаца, што је природно у садашњем времену. Иако излази из историјског оквира, криза у Украјини се развијала од 2014. године и сукоб из 2022. године је само увод у њен епилог. Однос снага је промењен од јесени 2023. године у корист Русије, док је званично саопштени циљеви нису променили. Дакле развој оперативне ситуције ће диктирати дужини трајања, и да ће Русија настојати да обезбеди ,,санитарни коридор“ који гарантује безбедност од употребе ракених средстава средњег домета.
Током разговора посетиоци су били веома пажљиви и да није било временског ограничења, округли сто је могао да уђе и у свој трећи сат. Према замисли догађаја, посетиоцима је, након отварања, дато време од тридест минута да се упознају са садржајем изложбе, и разговарају о њему са присутним припадницима удружења. Сам округли сто трајао је 60 минута, док је разговор настаљен и током коктела. Након округлог стола, директорки музеја госпођи Татјани Гачпар уручен је медаљон удружења ВВОСС за посебан допринос и сарадњу у реализацији пројекта ,,Мудрост је оружје јаких“, као и за домаћински однос који је исказала отворивши врата музеја удружењу.
Изложба је први пут више дана била представљена јавности. Овог пута у Смедереву и то у периоду када се обележава велико страдање српског народа 1999. године. У нади да ово није последња прилика да се удружењу ВВОСС представи грађанима овог града и да је ово само почетак вишедневног присуства удружења у градовима Србије, очекујемо да ће сваки град донети ново познанство и искуство о знању и интересовању српске јавности за област каква је војнообавештајна делатност.
Бобан Ранђеловић